S13

.......Nocas si opet bio u mom snu. Isti onakav kakvog te pamtim. Poljubio si me nežno, spustio glavu na moje rame i doneo mi ljubav. Sa tvojim pismom bi mi doneo bar deo ljubavi. Tvoju adresu pamtim, a svoju govorim vetru. Da, ne znaš novu, ali si znao raniju i nisi mi pisao. Dolazila sam u iskušenje da ti pišem, i pisala sam, a pisma ti nisi dobijao, nije bilo nikoga da ih posalje. Nema tebe od čijeg sam daha živela. Otišla sam od tebe i sunca koje je toplije otkada je nama sijalo.

.......Ja te ipak i dalje tražim, tužna često razgovaram sa vetrom. Pitam ga da li zna nešto o tebi. Gde si, i kako si ovih večeri kada jesen lije svoje duge, hladne kiše nad ulicom moga detinjstva u kojoj opalo divlje lišće ima boju najlepših očiju na svetu? Ćuti vetar. Ni on ne zna.

        Ponekad još dodji u moj san.

Istina, trebalo je da prodju decenije mog života u Beogradu, i da konačno

imam priliku da ga upoznam. Nije da nisam htela, da nisam bila u mogućnosti.

Nisam stigla. Da, nisam uspela od jurnjave za poslom, od brige za druge i o drugima,

od sramežljivosti i obzira. Sada imam priliku da vidim ljude, ne baš srećne. Nove, moderne,

objekte, mada ne znam za koga su i koliko su plaćeni oni što u njima samo što ne spavaju.

Vozila, vozila i to samo po jedna osoba u njima. Negde u svetu se plaća kazna za taj luksuz.

Nije da ne volim automobile, 38 godina vozim, ali nisam fanatik. Ovih dana autobus mi baš prija.

Ne tražim parking, ne gledam na sat kada će isteći vreme, ne psujem nikoga, ne preti mi niko,

ponekada mi ustupe mesto /valjda što sam dama, neću da kažem u godinama/.

I baš mi je fino.

Zamislite, vidim ljude, osećam teret što nose, retko sreću. Pronadjem iskru u nečijim očima i

neka toplina me obuzme. Samo kada bi mladi se smejali na putu do škole, umesto što "zure"

u pametni telefon. A tek su izašli iz zone interneta, laptopa.

Stojim i čekam te
a tebe nema
misli lutaju po glavi
u bezbrojnim slikama
ja polako secam se.

Bilo je to davno
te proklete noći
kada te prvi put ugledah
i moje srce zaigra
kada ti htede poći.

Htedoh te zaustaviti
ali nešto u meni
iz dubine duše šapnu
neka, neka ide
on ne pripada tebi.

I još te čekam
satima, danima,noćima, godinama
i uskoro biće decenijama
a život teče, mnogima srećno
a ja živim u snovima.

• Februar 2016 [3]
• Maj 2015 [1]
• April 2015 [3]

• Generalna [7] 

• Ni vetar ne zna.........
• Beograd prica............
• Život u snovima
• Zavisnost
• Dodje mi ponekad...........
• А сад збогом..........
• Čestitamo