S13

Istina, trebalo je da prodju decenije mog života u Beogradu, i da konačno

imam priliku da ga upoznam. Nije da nisam htela, da nisam bila u mogućnosti.

Nisam stigla. Da, nisam uspela od jurnjave za poslom, od brige za druge i o drugima,

od sramežljivosti i obzira. Sada imam priliku da vidim ljude, ne baš srećne. Nove, moderne,

objekte, mada ne znam za koga su i koliko su plaćeni oni što u njima samo što ne spavaju.

Vozila, vozila i to samo po jedna osoba u njima. Negde u svetu se plaća kazna za taj luksuz.

Nije da ne volim automobile, 38 godina vozim, ali nisam fanatik. Ovih dana autobus mi baš prija.

Ne tražim parking, ne gledam na sat kada će isteći vreme, ne psujem nikoga, ne preti mi niko,

ponekada mi ustupe mesto /valjda što sam dama, neću da kažem u godinama/.

I baš mi je fino.

Zamislite, vidim ljude, osećam teret što nose, retko sreću. Pronadjem iskru u nečijim očima i

neka toplina me obuzme. Samo kada bi mladi se smejali na putu do škole, umesto što "zure"

u pametni telefon. A tek su izašli iz zone interneta, laptopa.

• Februar 2016 [3]
• Maj 2015 [1]
• April 2015 [3]

• Generalna [7] 

• Ni vetar ne zna.........
• Beograd prica............
• Život u snovima
• Zavisnost
• Dodje mi ponekad...........
• А сад збогом..........
• Čestitamo