« Dodje mi ponekad........... | Main | Život u snovima »
Mesecima dugo sedim za racunarom i svaki put kazem sebi da je to poslednji put. Nije da nije, ponešto naučim, saznam. Ipak, premalo koliko dobijem nečeg drugog. Recimo, igram igrice i tešim se da je to dobra mentalna vežba. Dobijam na težini i znam da je, uglavnom od prekomernog sedenja i nespavanja, i svaki put se "zakunem" da od sutra menjam način "trošenja" noći.
Možda je to postradni period. Privikavanje na penzionerske dane. Ali, to penzioner mi se ne uklapa u moje godine i dinamičnost. Rekoh, dinamičnost? Pa, što onda ne vozim bicikl, kao nekada, šetam, putujem, družim se. Mentalna i fizička aktivnost ujedno!!!
Nekako, nisam srećna. Imam dosta, ali mi nedostaje nešto. Možda i sitnica, a život mi znači.
Evo, obećavam i tebi, neznanče, što čitaš ovo, da od sutra menjam način života. Volim nezavisnost i slobodu...............i naročito prirodu. I, otkazujem zavisnost od računara!
Komentari
| « | Maj 2015 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Februar 2016 [3]
- Maj 2015 [1]
- April 2015 [3]
