« Beograd prica............ | Main
.......Nocas si opet bio u mom snu. Isti onakav kakvog te pamtim. Poljubio si me nežno, spustio glavu na moje rame i doneo mi ljubav. Sa tvojim pismom bi mi doneo bar deo ljubavi. Tvoju adresu pamtim, a svoju govorim vetru. Da, ne znaš novu, ali si znao raniju i nisi mi pisao. Dolazila sam u iskušenje da ti pišem, i pisala sam, a pisma ti nisi dobijao, nije bilo nikoga da ih posalje. Nema tebe od čijeg sam daha živela. Otišla sam od tebe i sunca koje je toplije otkada je nama sijalo.
.......Ja te ipak i dalje tražim, tužna često razgovaram sa vetrom. Pitam ga da li zna nešto o tebi. Gde si, i kako si ovih večeri kada jesen lije svoje duge, hladne kiše nad ulicom moga detinjstva u kojoj opalo divlje lišće ima boju najlepših očiju na svetu? Ćuti vetar. Ni on ne zna.
Ponekad još dodji u moj san.
Komentari
| « | Februar 2016 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | ||||||
- Februar 2016 [3]
- Maj 2015 [1]
- April 2015 [3]
